Šta je OORP i zašto postoji?

OORP je skraćenica za Organizaciju za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji. Svrha postojanja OORP jeste ostvarivanje kolektivnih autorskih prava, a vlasnici tih autorskih prava su književnici, prevodioci, izdavači. Plaćajući autorska prava uvoznici tehničkih uređaja kojima se mogu umnožavati autorska dela izdata u štampanoj formi i oni koji vrše usluge fotokopiranja pomažu opstanak pisaca, prevodilaca, izdavača, ukratko, omogućavaju  opstanak knjige u Srbiji. Tarifa po kojoj se kolektivna autorska prava plaćaju nije nikakav namet ili porez, to je pravedna nadoknada za upotrebu autorskih prava pisaca, prevodilaca, izdavača, baš kao što ta ista prava plaćate kupujući bioskopsku kartu ili ulaznicu za fudbalsku utakmicu.

OORP – briga društvene zajednice za knjigu

U devetnaestom veku i do Drugog svetskog rata izdavači, pisci, prevodioci pomagani su osnivanjem zadužbina, pretplatom prenumeranata za knjige koje će biti izdate. Tako je Vuk Stefanović Karadžić izdao Srpski rječnik 1818. godine, tako je nastala i opstala Srpska Književna Zadruga.

Nakon Drugog svetskog rata, nova socijalistička vlast je imala svoj način da se brine o knjizi – ta vlast je finansirala knjigu i kulturu “odozgo”, učinivši je dostupnom svima, ali je to imalo svoju ideološku cenu.

U periodu tranzicije devetnaestovekovni model finansiranja knjige je već davno bio nestao, socijalistički više nije funkcionisao. Približavajući se evropskim vrednostima i modelima upravljanja, Srbija je usvojila evropski model zakonodavstva u oblasti autorskih prava, i on je kroz naplatu kolektivnih autorskih prava način da se podrži književnost, prevodilaštvo, izdavaštvo.

Da li je potrebno govoriti o tome koliko su naši najtalentovaniji pisci, pesnici, prevodioci ugroženi? Koliko je naših pisaca živelo i umrlo u bedi?

Da li je potrebno naglasiti koliko je teško vlasniku izdavačke kuće u Srbiji da održi svoju knjižaru pored lanaca robnih kuća, parfema, sportske opreme, kada cene zakupa nekretnina vrtoglavo skaču? Što je zemlja manja, i što je publika koja kupuje knjigu malobrojnija, to je izdavaštvo ugroženije. A od izdavaštva ne žive samo knjižari i izdavači, već i autori – oni koji, rečeno fabričkim rečnikom, čine proizvodnju – književnici i prevodioci. Onoliko koliko je jako izdavaštvo, jaka je i književnost jedne zemlje. A zemlja bez književnosti jadna je – to je znao Dositej, Vuk, pa i knjaz Miloš Obrenović koji je Vuku omogućavao da knjige “pečati” i kada je ovaj kritikovao njegovu vlast.

Oni koji se bave književnošću u Srbiji shvatili su da mogu da opstanu samo ujedinjeni.

Zato su udruženja književnika, udruženja prevodilaca i udruženi izdavači osnovali zajedničku organizaciju za naplatu reprografskih  autorskih prava – OORP. Slične organizacije postoje u evropskim zemljama kao što su Belgija, Nemačka, Slovačka, Bugarska, BiH i mnoge druge. Postoji i velika i važna međunarodna  organizacija udruženih organizacija za naplatu autorskih prava – IFRO.  Ona se stara na međunarodnom planu da autori i izdavači budu zaštićeni. Ta zaštita se ne odnosi samo na finansije, već i na moralna prava autora i izdavača. Ona je važan sabesednik Evropske Unije i njenim organima koji se bave kreativnom industrijom, a to se naročito videlo 2018. i 2019, u borbi autora i vlasnika autorskih prava sa gigantima kao što su Gugl, Epl, Amazon, Fejsbuk.

Ko je dao dozvolu OORP za delatnost naplate kolektivnih autorskih prava?

Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava dobila je dozvolu za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog prava autora dela izdatih u štampanoj formi i srodnog prava izdavača štampanih izdanja od Zavoda za intelektualnu svojinu.

Dozvola je izdata za kolektivno ostvarivanje sledećih imovinskih prava autora pisanih dela izdatih u štampanoj formi i autora dela likovnih i primenjenih likovnih umetnosti, koja su sadržana u štampanom izdanju:

– pravo na naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje autorskih dela izdatih u štampanoj formi, za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica;

– pravo na naknadu od pravnog ili fizikog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu i

– pravo na naknadu od davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija kojima je to delatnost.

Dozvola iz stava 1. ovog rešenja izdata je i za kolektivno ostvarivanje sledećih imovinskih prava izdavača štampanih izdanja:

– pravo na naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta, za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje štampanih izdanja za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica i

– pravo na naknadu od pravnog ili fizikog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu.

Ovo rešenje je objavljeno u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
U želji da doprinesu kolektivnom ostvarivanju i zaštiti autorskih i srodnih prava autora i izdavača u Srbiji reprezentativna udruženja: Udruženje izdavača i knjižara Srbije, Udruženje književnika Srbije, Srpsko književno društvo, Udruženje književnih prevodilaca Srbije i Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Srbije osnovali su Organizaciju za ostvarivanje reprografskih prava februara 2014. godine. Uz učešće značajnog broja izdavača, književnika, prevodioca i drugih autora dela objavljenih u štampanom obliku Osnivačka Skupština je održana u svečanoj sali zdanja u Francuskoj 7, u prisustvu predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za intelektualnu svojinu, Privredne komore Srbije i drugih organizacija.

Gde mogu naći Službeni list u kome je štampana Tarifa OORP?

Skeniranu odluku štampanu u Službenom glasniku možete preuzeti na ovom sajtu, u rubrici “Dokumenta za preuzimanje”, klikom na link “Tarifa objavljena u Službenom glasniku – ovde”.