Шта је ООРП и зашто постоји?

ООРП је скраћеница за Организацију за остваривање репрографских права у Србији. Сврха постојања ООРП јесте остваривање колективних ауторских права, а власници тих ауторских права су књижевници, преводиоци, издавачи. Плаћајући ауторска права увозници техничких уређаја којима се могу умножавати ауторска дела издата у штампаној форми и они који врше услуге фотокопирања помажу опстанак писаца, преводилаца, издавача, укратко, омогућавају  опстанак књиге у Србији. Тарифа по којој се колективна ауторска права плаћају није никакав намет или порез, то је праведна надокнада за употребу ауторских права писаца, преводилаца, издавача, баш као што та иста права плаћате купујући биоскопску карту или улазницу за фудбалску утакмицу.

ООРП – брига друштвене заједнице за књигу

У деветнаестом веку и до Другог светског рата издавачи, писци, преводиоци помагани су оснивањем задужбина, претплатом пренумераната за књиге које ће бити издате. Тако је Вук Стефановић Караџић издао Српски рјечник 1818. године, тако је настала и опстала Српска Књижевна Задруга.

Након Другог светског рата, нова социјалистичка власт је имала свој начин да се брине о књизи – та власт је финансирала књигу и културу “одозго”, учинивши је доступном свима, али је то имало своју идеолошку цену.

У периоду транзиције деветнаестовековни модел финансирања књиге је већ давно био нестао, социјалистички више није функционисао. Приближавајући се европским вредностима и моделима управљања, Србија је усвојила европски модел законодавства у области ауторских права, и он је кроз наплату колективних ауторских права начин да се подржи књижевност, преводилаштво, издаваштво.

Да ли је потребно говорити о томе колико су наши најталентованији писци, песници, преводиоци угрожени? Колико је наших писаца живело и умрло у беди?

Да ли је потребно нагласити колико је тешко власнику издавачке куће у Србији да одржи своју књижару поред ланаца робних кућа, парфема, спортске опреме, када цене закупа некретнина вртоглаво скачу? Што је земља мања, и што је публика која купује књигу малобројнија, то је издаваштво угроженије. А од издаваштва не живе само књижари и издавачи, већ и аутори – они који, речено фабричким речником, чине производњу – књижевници и преводиоци. Онолико колико је јако издаваштво, јака је и књижевност једне земље. А земља без књижевности јадна је – то је знао Доситеј, Вук, па и књаз Милош Обреновић који је Вуку омогућавао да књиге “печати” и када је овај критиковао његову власт.

Они који се баве књижевношћу у Србији схватили су да могу да опстану само уједињени.

Зато су удружења књижевника, удружења преводилаца и удружени издавачи основали заједничку организацију за наплату репрографских  ауторских права – ООРП. Сличне организације постоје у европским земљама као што су Белгија, Немачка, Словачка, Бугарска, БиХ и многе друге. Постоји и велика и важна међународна  организација удружених организација за наплату ауторских права – ИФРО.  Она се стара на међународном плану да аутори и издавачи буду заштићени. Та заштита се не односи само на финансије, већ и на морална права аутора и издавача. Она је важан сабеседник Европске Уније и њеним органима који се баве креативном индустријом, а то се нарочито видело 2018. и 2019, у борби аутора и власника ауторских права са гигантима као што су Гугл, Епл, Амазон, Фејсбук.

Ко је дао дозволу ООРП за делатност наплате колективних ауторских права?

Организацијa за остваривање репрографских права добила je дозволу за обављање делатности колективног остваривања ауторског права аутора дела издатих у штампаној форми и сродног права издавача штампаних издања од Завода за интелектуалну својину.

Дозвола је издата за колективно остваривање следећих имовинских права аутора писаних дела издатих у штампаној форми и аутора дела ликовних и примењених ликовних уметности, која су садржана у штампаном издању:

– право на накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја за које се оправдано може претпоставити да ће бити коришћени за умножавање ауторских дела издатих у штампаној форми, за личне некомерцијалне потребе физичких лица;

– право на накнаду од правног или физиког лица које пружа услуге фотокопирања уз накнаду и

– право на накнаду од давања на послугу оригинала или умножених примерака ауторских дела издатих у штампаној форми, од стране јавних библиотека, односно других институција којима је то делатност.

Дозвола из става 1. овог решења издата је и за колективно остваривање следећих имовинских права издавача штампаних издања:

– право на накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја и празних носача звука, слике и текста, за које се оправдано може претпоставити да ће бити коришћени за умножавање штампаних издања за личне некомерцијалне потребе физичких лица и

– право на накнаду од правног или физиког лица које пружа услуге фотокопирања уз накнаду.

Ово решење је објављено у “Службеном гласнику Републике Србије”.
У жељи да допринесу колективном остваривању и заштити ауторских и сродних права аутора и издавача у Србији репрезентативна удружења: Удружење издавача и књижара Србије, Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво, Удружење књижевних преводилаца Србије и Удружење научних и стручних преводилаца Србије основали су Организацију за остваривање репрографских права фебруара 2014. године. Уз учешће значајног броја издавача, књижевника, преводиоца и других аутора дела објављених у штампаном облику Оснивачка Скупштина је одржана у свечаној сали здања у Француској 7, у присуству представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Завода за интелектуалну својину, Привредне коморе Србије и других организација.

Где могу наћи Службени лист у коме је штампана Тарифа ООРП?

Скенирану одлуку штампану у Службеном гласнику можете преузети на овом сајту, у рубрици “Документа за преузимање”, кликом на линк “Тарифа објављена у Службеном гласнику – овде”.